Uspon iz Kranjske Gore na tromeđu tri države iz naslova moguć je i po najvećoj kiši, zahvaljujući odličnom kamenom makadamu, što je i dokazano u dolje narečenoj vožnji. Krenuh prema gore naime, iako je dolje kišica sipila već drugi dan zaredom.
Prva dionica vodi od glavne ceste izdvojenom biciklističkom stazom koja se inače proteže par desetaka kilometara, od Mojstrane na istoke, pa sve do Trevisa u Italiji na zapadu. U Podkorenu se odvajamo i krećemo gore na uspon.
Polako ulazim u bazu oblaka i sada vlaga postaje maksimalna, a tehnika zahtjeva zaštitu - najlon za navigaciju i nepropusni ruksak za fotoaparat.
Usput jedino živo biće koje vidjeh, osim jednog zeca i bezbroj krava, bijaše ovaj četveronožni prijatelj daždevnjak koji me je isprva malo uplašio krećući se ravno prema mom prednjem točku, uzdignute glave kao da se nimalo ne boji.
Odličan makadam i većinom crnogorična šuma, obiluje potocima koji presijecaju put, a i motivima za fotkanje.
Prolaskom 1400 metara kišica prelazi u pravi pljusak, no želja za krajnjim ciljem je sve jača, pa me na samom vrhu i tromeđi (slovenski Tromeja), dočekuje pravi pljusak koji prilično onemogućava kvalitetni fotkanje. Od prizora Italije i Austrije s ovog vidikovca, zahvaljujući vidljivosti od pedesetak metara, nema ni govora.
Nakon slijedeće fotke, zbog silne vlage, fotoaparat otkazuje poslušnost i izbacuje poruke o greškama, a ja se vraćam istim putem nazad, iako postoji i alternativni, zanimljiviji - strmim singletrackom spust dolje u Rateče, a potom biciklističkom stazom nazad u Kranjsku Goru.
Track uspona
Galerija fotki
No comments:
Post a Comment